Пређи на главни садржај

Veče magije uz "Frame Orchestra"


            U okviru 4. „Pocket globe“ festivala, u „Kulturnoj stanici Eđšeg“, 24. 01. 2020. održan je koncert „Lazara Novkova & Frame Orchestra“, kao deo ciklusa world music koncerata. Visok umetnički domet, postignut virtuoznošću muzičara, možda i nije najvažniji aspekt te večeri. Komunikacija, razmena emocija, između muzičara i publike, produkt energičnosti i duha izvođača, je ono što zasigurno krasi i obeležava ovaj koncert.
            U opusu „Frame Orchestra“ se, kako to sami kažu, pronalazi muzika koja se može klasifikovati kao world music, kabare, etno današnjice. Ono što je sigurno je da sve glavne karakteristike njihove muzike svakako jesu i osnovne muzike postmoderne. Ukidanje davno formiranih granica između „niskog“ i „visokog“ stila ogleda se u njihovom kombinovanju tradicionalnih melodija i klasike i džeza. Zatim, nemogućnost preciznog žanrovskog određenja – ne sastoji se samo u fuziji žanrova kojima barataju, nego i u samom načinu pristupanja žanrovima i formalnoj kompoziciji njihove muzike. Reference na različite tradicije i kulture su prisutne kako u celokupnom opusu, tako i u pojedinačnim ostvarenjima.

            Sam koncert se može okarakterisati kao konceptualni nastup, jer je uočljivo da je izbor pesama i njihov raspored dobro osmišljen i lucidan. „Frame Orschestra“ su veče otvorili kao kvartet – harmonika, violina, gitara i kontrabas. Nakon nekoliko pesama u nastup je uključen i bubanj, a zatim i flauta. Svaki od ta dva instrumenta je početnom kvartetu doneo novu boju, sebi osobenu, stvarajući tako novu nijansu emocija koju sastav pruža. Do kraja koncerta svaki od instrumenata je došao do svog punog izražaja, ali lepota dolazi iz njihove sinergije, činjenice da je muzika koju proizvode više od puke saradnje šest instrumenata.
            Svaka od izvedenih pesama pruža različito iskustvo i doživljaj. Interakcija violine i gitare u pesmi „Dream“ donosi talase melanholije, tihe tuge i nostalgije. U „Handsome June“ dobijamo doživljaj veselja ispred ciganskih čergi, ljubavne priče iz karavana, zvuci harmonike dočaravaju nesputanu energiju nomadske tradicije. „Charming Mr. April“ nam pruža primesu džeza, kontrabas unosi dozu smirene uzvišenosti, dok nas u „Prologue“ flauta i gitara uz zvuke flamenka nose u strastvene predele Španije. Nizajući pesme „Frame Orchestra“ nas je proneo kroz vreme i prostor, mešajući različite emocije i temperamente.
            „Lazar Novkov & Frame Orchestra“ su do sada izdali dva albuma, a kako su na koncertu najavljeni treći, pa čak i četvrti album, sigurno predstavljaju sastav koji se treba pratiti jer se radi o vrhunskim muzičarima, umetnicima punim duha, energije i ljubavi prema muzici.

Ознаке:
Локација: Novi Sad, Serbia

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Banatski popovi

            Teško da neko ne poznaje priču o dva popa, Ćiri i Spiri, njihovim popadijama i ćerkama. Bilo to iz Sremčevog romana, filma ili serije, događaji iz jednog banatskog sela (ni ovde neće biti rečeno iz kog, nije selo ništa krivo) uvek izmamljuju osmeh na lice. Sremčev vokabular, stilistika i umeće pripovedanja su ne samo obezbedili večitost njegovom romanu, nego zbog svoje pogodnosti za adaptaciju, obezbedili samoj priči večnost u različitim umetničkim formama. Dobro poznati likovi svakim sledećim čitanjem/gledanjem postaju još draži i čini se, teško da bi ikad mogli dosaditi. Od pre dve godine možemo da uživamo u još jednoj divnoj adaptaciji – komičnoj operi „Pop Ćira i pop Spira“ u izvedbi Opere Srpskog narodnog pozorišta. Sigurno veliki izazov – otpevati radnju romana, scenski dočarati banatsko selo, ostati veran književnom predlošku, a ipak biti orginalan, preneti vedri duh romana u komad sa muzikom i pevanjem – ansam...
Постави коментар
Прикажи све

Odraz iz ogledala u koje niko ne gleda. Romaneskni svet Miodraga Majića.

               Romani „Deca zla“ i „Ostrvo pelikana“ Miodraga Majića od svog objavljivanja doživljavaju uspehe i pozitivne kritike. Oba romana bi se mogla svrstati u trilere, krimi-romane, i kao takvi poseduju sve kvalitete i mane svojstvene tom žanru. Majićev izuztno bogat, ali uvek jasan rečnik, veoma lak i čitljiv stil, ali i čvrst i odlučan način vođenja narativa doprinose kako kvalitetu, tako i popularnosti romana. Ipak, uočeno je i da primamljivost ovih romana leži i u umetničkom svetu dela. Svetu koji se ne razlikuje suviše od sveta oko nas. Međutim, svetovi romana Miodraga Majića kriju u sebi jedan element, jednu pukotinu, iz koje zrači ta primamljivost. Ali i nešto mnogo zastrašujuće.             U pogovoru romana „Deca zla“ Gojko Božović, osvrćući se na roman uopšte, govori da roman jednim delom mora biti i „konkretizovana svakodnevnica“, a da Majićeva konkretizacija omogućava...
Постави коментар
Прикажи све

Verdi u Srpskom narodnom pozorištu

Prošlo je skoro 120 godina od smrti velikog Đuzepea Verdija, a njegova dela su i dalje sastavni deo repertoara širom sveta. Očaravajuće muzičke kompozicije i uvek aktuelni narativi postojano, kroz vreme, dokazuju svu Verdijevu genijalnost. U februarskom repertoaru Srpskog narodnog pozorišta su se našle tri opere ovog velikana. Iako „Travijata“, čije je ovo bilo 159. ivođenje, i „Trubadur“, čije je 36. formiraju „gvozdeni“ repertoar Opere SNP-a, pravi biser u ovom verdijevskom trouglu jeste tek 5. izvođenje „Rigoleta“ u režiji Aleksandra Nikolića, 26. 02. 2020. Moguće je izdvojiti mnoštvo elemenata ove tri opere, u muzičkom i u narativnom aspektu, koji imaju sličnosti i različite niti koje ih vežu. Ipak, možda nadominatniji takav momenat jeste motiv devojke koja se žrtvuje. U „Travijati“ to je Violeta koja se svesno odriče Alfreda, svoje ljubavi. U „Trubaduru“ Leonora ispija otrov u pokušaju da spasi Manrikov život. U „Rigoletu“ Đilda je ta koja umire da bi spasila život voljenog...
Постави коментар
Прикажи све