Пређи на главни садржај

Veče magije uz "Frame Orchestra"


            U okviru 4. „Pocket globe“ festivala, u „Kulturnoj stanici Eđšeg“, 24. 01. 2020. održan je koncert „Lazara Novkova & Frame Orchestra“, kao deo ciklusa world music koncerata. Visok umetnički domet, postignut virtuoznošću muzičara, možda i nije najvažniji aspekt te večeri. Komunikacija, razmena emocija, između muzičara i publike, produkt energičnosti i duha izvođača, je ono što zasigurno krasi i obeležava ovaj koncert.
            U opusu „Frame Orchestra“ se, kako to sami kažu, pronalazi muzika koja se može klasifikovati kao world music, kabare, etno današnjice. Ono što je sigurno je da sve glavne karakteristike njihove muzike svakako jesu i osnovne muzike postmoderne. Ukidanje davno formiranih granica između „niskog“ i „visokog“ stila ogleda se u njihovom kombinovanju tradicionalnih melodija i klasike i džeza. Zatim, nemogućnost preciznog žanrovskog određenja – ne sastoji se samo u fuziji žanrova kojima barataju, nego i u samom načinu pristupanja žanrovima i formalnoj kompoziciji njihove muzike. Reference na različite tradicije i kulture su prisutne kako u celokupnom opusu, tako i u pojedinačnim ostvarenjima.

            Sam koncert se može okarakterisati kao konceptualni nastup, jer je uočljivo da je izbor pesama i njihov raspored dobro osmišljen i lucidan. „Frame Orschestra“ su veče otvorili kao kvartet – harmonika, violina, gitara i kontrabas. Nakon nekoliko pesama u nastup je uključen i bubanj, a zatim i flauta. Svaki od ta dva instrumenta je početnom kvartetu doneo novu boju, sebi osobenu, stvarajući tako novu nijansu emocija koju sastav pruža. Do kraja koncerta svaki od instrumenata je došao do svog punog izražaja, ali lepota dolazi iz njihove sinergije, činjenice da je muzika koju proizvode više od puke saradnje šest instrumenata.
            Svaka od izvedenih pesama pruža različito iskustvo i doživljaj. Interakcija violine i gitare u pesmi „Dream“ donosi talase melanholije, tihe tuge i nostalgije. U „Handsome June“ dobijamo doživljaj veselja ispred ciganskih čergi, ljubavne priče iz karavana, zvuci harmonike dočaravaju nesputanu energiju nomadske tradicije. „Charming Mr. April“ nam pruža primesu džeza, kontrabas unosi dozu smirene uzvišenosti, dok nas u „Prologue“ flauta i gitara uz zvuke flamenka nose u strastvene predele Španije. Nizajući pesme „Frame Orchestra“ nas je proneo kroz vreme i prostor, mešajući različite emocije i temperamente.
            „Lazar Novkov & Frame Orchestra“ su do sada izdali dva albuma, a kako su na koncertu najavljeni treći, pa čak i četvrti album, sigurno predstavljaju sastav koji se treba pratiti jer se radi o vrhunskim muzičarima, umetnicima punim duha, energije i ljubavi prema muzici.

Ознаке:
Локација: Novi Sad, Serbia

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Јеванђеље по жедној као антијеванђеље. II. Алтернатива или будућност?

                 Јеванђеље по жедној је прича Мирјане Новаковић из њене збирке Дунавски апокрифи . Ово дело припада корпусу постмодерне књижевности, а прича коју нам доноси долази из једног дистопијског друштва. У прошлом тексту смо говорили о развоју радње у причи. У овом ћемо говорити ГДЕ и КАДА се радња одвија.   Засновано на идејама Карла Попера, друштво у овом књижевном делу је технолошки веома узнапредовало, али на рачун других вредности. Отуђење, апсолутна контрола коју спроводи систем, различити видови неслободе, индоктринација у образовном систему и ван њега, саставни су део света ове приче. Оно што нас занима јесте – КАДА се дешава радња ове приче? Владислава Гордић Петковић говори да се радња Јеванђеља по жедној дешава у 2000. години. [1] Алтернативној 2000. Информанти који нам могу одредити историјско време радње у делу су поприлично неодређени и нејасни, али наш став је да се радња дешава у будућности, не у алтер...
Постави коментар
Прикажи све

Јеванђеље по жедној као антијеванђеље. V. Апстрактно друштво?

                    Како „Јеванђеље по жедној“ Мирјане Новаковић припада корпусу дистопијске књижевности, у ранијим текстовима смо разматрали уређење друштва у причи . Дошли смо до закључка да Отворнено друштво о којем је реч почива на филозофији Карла Попера изнетој у његовом делу „Отворено друштво и његови непријатељи“, али да од те филозофије у много чему и одступа. О чему је заправо реч? Видели смо да Попер супротставља два друштвена уређења, отворено и затворено. Бит затвореног друштва је у држави, племену, колективу којем је све подређено; насупрот њему срж отвореног друштва чини појединац. Један од носећих стубова Поперове друштвене филозофије јесте појединац, индивидуа: „individualizam je tvrđava nove humanitarne vere. Emancipacija individue je bila duhovna revolucija koja je dovela do sloma tribalizma i uspona demokracije“. [1] Та тежња ка еманципацији индивидуе је у Јеванђељу хиперболисана, доведена до гротеске ...
Постави коментар
Прикажи све

Odraz iz ogledala u koje niko ne gleda. Romaneskni svet Miodraga Majića.

               Romani „Deca zla“ i „Ostrvo pelikana“ Miodraga Majića od svog objavljivanja doživljavaju uspehe i pozitivne kritike. Oba romana bi se mogla svrstati u trilere, krimi-romane, i kao takvi poseduju sve kvalitete i mane svojstvene tom žanru. Majićev izuztno bogat, ali uvek jasan rečnik, veoma lak i čitljiv stil, ali i čvrst i odlučan način vođenja narativa doprinose kako kvalitetu, tako i popularnosti romana. Ipak, uočeno je i da primamljivost ovih romana leži i u umetničkom svetu dela. Svetu koji se ne razlikuje suviše od sveta oko nas. Međutim, svetovi romana Miodraga Majića kriju u sebi jedan element, jednu pukotinu, iz koje zrači ta primamljivost. Ali i nešto mnogo zastrašujuće.             U pogovoru romana „Deca zla“ Gojko Božović, osvrćući se na roman uopšte, govori da roman jednim delom mora biti i „konkretizovana svakodnevnica“, a da Majićeva konkretizacija omogućava...
Постави коментар
Прикажи све