Kultur-akt

Na putu do svoje publike pravoj umetnosti ništa ne stoji na putu. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Vremena izolacije, zatvorenosti, straha. Ali začudo, ne i otuđenosti. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Vremena komunikacije, otvorenosti, kreativnosti. Vremena u kojem ljudi pronalaze načine da se izraze iz svojih domova. Potpomognuti internetom, socijalnim mrežama, različitim aplikacijama i tehnologijom, ljudi stvaraju, povezuju se sa drugim umetnicima, objavljuju, pišu, slikaju, recituju, plešu... Te veze prevazilaze prepreke kao što su izolacija, karantin, ali i granice, kontinenti ili jezičke barijere. Možda smo najzad pronašli, shvatili, tu pravu svrhu tehnologije i komunikacije. Umetnička izvođenja na koja je publika dolazila, sada je našla svoj put do publike u njihovim domovima. Umetnost je našla način da pomogne čovečanstvu da prebrodi ogroman izazov koji se nalazi pred njim.  Na čovečanstvu je da to zapamti.   Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada u kontinuit...

            Pevač i frontmen novosadskih „Šinobusa“, Milan Korać, objavio je singl „Studentska“, pesmu kojom najavljuje svoj novi album „Vetar povija grane“. Ako je verovati „Studentskoj“ , na albumu nas očekuju lokalne priče univerzalnog karaktera, i univerzalni zvuk lokalnog karaktera. Jer iako Koraćeva nova pesma pripoveda o Novom Sadu, to je jedna urbana priča, satkana od gradskih naselja, bluza, asfalta i kafana svakog grada. Sa druge strane muzika Milana Koraća nesumljivo jeste bluz, ali iz nje zrači neododljivi, šinobuski, šarm Novog Sada. Izvor:  Milan Korać - Studentska             Kao i u mnogim drugim njegovim pesmama, i u ovoj je jedan od osnovnih motiva kretanje, put. Slušajući „Studentsku“ možete se prošetati Novim Sadom. Od Telepa, preko Bulevara do Limana i Grbavice sve do centra. Usput možete svratiti na piće u neku od lokalnih kafana, nabasati...

            Predstava „Duh koji hoda (Prometejev put)“, po tekstu Dejana Dukovskog, a u režiji Aleksandra Popovskog, se od premijere 2015. veoma uspešno igra u Srpskom narodnom pozorištu. Vrlo je verovatno da privlačnost ovog komada leži u pitanjima koja otvara, savremenim i brutalnim pitanjima ovog vremena, koja se tiču svih nas. Iako savremene tematike, čitava struktura ovog dramskog dela izvire iz dugačke tradicije oslikavanja pobune. „Duh koji hoda“ polazi iz mračnih dubina grčkog mita, kreće se kroz elizabetansku dramu, utapa se u brutalnost Sturm und Drang -a, stapa se sa antiherojima romantičarske epohe, i sve do novovekovne filozofije i teatra apsurda, crpeći iz tradicije pobune, uspostavlja se kao orginalna i samosvojstvena predstava.              Tegoba sve je osim vlast nad bozima, / jer osim Diva niko nije slobodan. Eshil, „Okovani Prometej“ Izvor:  Srpsko narodno pozorišt...

„Ko je ubio Dženis Džoplin – porodica, prijatelji, propale ljubavi, alkohol, droga ili društvo u kojem je živela?“ Pitanje „ko je ubio Dženis Džoplin“ nije najvažnije pitanje o Dženis. I odgovora nema, pa čak ni u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Ali, postoji nešto veoma važno u ovoj predstavi, a to je - da ipak postavlja pitanje. Takođe pitanje bez odgovora. Pitanje na koje odgovaramo sami. Pitanje – ko je živeo Dženis Džoplin? Kada padnu sve, i prljave i sjajne, kulise burnog rock'n'roll života – šta ostaje? Ko je ta devojka, taj čovek, koja je kroz život nosila to ime Dženis Džoplin i od svog života stvarala bluz? Predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ u režiji Sonje Petrović, a po tekstu Tijane Grumić, premijerno je odigrana na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta 9. marta 2020. Intrigantnog, čak provokativnog naslova, lako je privukla pažnju. Tražila se karta više, a na punoj kamernoj sceni posetioci su sedeli i na stepenicama. Iako realizovana od strane iz...

            Teško da neko ne poznaje priču o dva popa, Ćiri i Spiri, njihovim popadijama i ćerkama. Bilo to iz Sremčevog romana, filma ili serije, događaji iz jednog banatskog sela (ni ovde neće biti rečeno iz kog, nije selo ništa krivo) uvek izmamljuju osmeh na lice. Sremčev vokabular, stilistika i umeće pripovedanja su ne samo obezbedili večitost njegovom romanu, nego zbog svoje pogodnosti za adaptaciju, obezbedili samoj priči večnost u različitim umetničkim formama. Dobro poznati likovi svakim sledećim čitanjem/gledanjem postaju još draži i čini se, teško da bi ikad mogli dosaditi. Od pre dve godine možemo da uživamo u još jednoj divnoj adaptaciji – komičnoj operi „Pop Ćira i pop Spira“ u izvedbi Opere Srpskog narodnog pozorišta. Sigurno veliki izazov – otpevati radnju romana, scenski dočarati banatsko selo, ostati veran književnom predlošku, a ipak biti orginalan, preneti vedri duh romana u komad sa muzikom i pevanjem – ansam...

Prošlo je skoro 120 godina od smrti velikog Đuzepea Verdija, a njegova dela su i dalje sastavni deo repertoara širom sveta. Očaravajuće muzičke kompozicije i uvek aktuelni narativi postojano, kroz vreme, dokazuju svu Verdijevu genijalnost. U februarskom repertoaru Srpskog narodnog pozorišta su se našle tri opere ovog velikana. Iako „Travijata“, čije je ovo bilo 159. ivođenje, i „Trubadur“, čije je 36. formiraju „gvozdeni“ repertoar Opere SNP-a, pravi biser u ovom verdijevskom trouglu jeste tek 5. izvođenje „Rigoleta“ u režiji Aleksandra Nikolića, 26. 02. 2020. Moguće je izdvojiti mnoštvo elemenata ove tri opere, u muzičkom i u narativnom aspektu, koji imaju sličnosti i različite niti koje ih vežu. Ipak, možda nadominatniji takav momenat jeste motiv devojke koja se žrtvuje. U „Travijati“ to je Violeta koja se svesno odriče Alfreda, svoje ljubavi. U „Trubaduru“ Leonora ispija otrov u pokušaju da spasi Manrikov život. U „Rigoletu“ Đilda je ta koja umire da bi spasila život voljenog...

            U okviru 4. „Pocket globe“ festivala, u „Kulturnoj stanici Eđšeg“, 24. 01. 2020. održan je koncert „Lazara Novkova & Frame Orchestra“, kao deo ciklusa world music koncerata. Visok umetnički domet, postignut virtuoznošću muzičara, možda i nije najvažniji aspekt te večeri. Komunikacija, razmena emocija, između muzičara i publike, produkt energičnosti i duha izvođača, je ono što zasigurno krasi i obeležava ovaj koncert.             U opusu „Frame Orchestra“ se, kako to sami kažu, pronalazi muzika koja se može klasifikovati kao world music , kabare , etno današnjice . Ono što je sigurno je da sve glavne karakteristike njihove muzike svakako jesu i osnovne muzike postmoderne. Ukidanje davno formiranih granica između „niskog“ i „visokog“ stila ogleda se u njihovom kombinovanju tradicionalnih melodija i klasike i džeza. Zatim, nemogućnost preciznog žanrovskog odre...