Пређи на главни садржај

Čudno vreme - vreme umetnosti

Na putu do svoje publike pravoj umetnosti ništa ne stoji na putu. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Vremena izolacije, zatvorenosti, straha. Ali začudo, ne i otuđenosti. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Vremena komunikacije, otvorenosti, kreativnosti. Vremena u kojem ljudi pronalaze načine da se izraze iz svojih domova. Potpomognuti internetom, socijalnim mrežama, različitim aplikacijama i tehnologijom, ljudi stvaraju, povezuju se sa drugim umetnicima, objavljuju, pišu, slikaju, recituju, plešu... Te veze prevazilaze prepreke kao što su izolacija, karantin, ali i granice, kontinenti ili jezičke barijere. Možda smo najzad pronašli, shvatili, tu pravu svrhu tehnologije i komunikacije. Umetnička izvođenja na koja je publika dolazila, sada je našla svoj put do publike u njihovim domovima. Umetnost je našla način da pomogne čovečanstvu da prebrodi ogroman izazov koji se nalazi pred njim.  Na čovečanstvu je da to zapamti.

 Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada u kontinuitetu emituje predstave sa svog repertoara. Repertoar sadrži različite naslove, različitih formi, i svakako zaslužuje pažnju. Između ostalog možete poslušati/pogledati snimak projekta Opere pod nazivom DistanTogether. Reč je o izvođenju „Ode radosti“. Izvođenju u kojem su učestvovali umetnici iz Srbije, Turske, Italije i Kine. Dirigent, Orkestar i Hor, svaki od pojedinaca distanciran u svom domu, zajednički su, vođeni solidarnošću i ljubavlju prema umetnosti, pustili u etar te divne melodije. Možemo biti sigurni da niti Šilier niti Betoven nisu imali na umu ovakvu formu izvođenja svojih dela. Ali njihove ideje o zajedništvu, solidarnosti i ljubavi, utkane u svaku reč i notu njihove umetnosti, su došle do punog izražaja.


Još jedan od projekata zaustavljen u svom živom izvođenju jeste „Pocket Globe“, održavan u „Kulturnoj stanici Eđšeg“. Ipak, u periodu od 13. do 30. aprila biće održan Pocket Globe - onlajn aprilski ciklus. Ljubitelji džeza, postmoderne i eksperimentalne, ali i etno muzike neće ostati uskraćeni za užitak. Vrhunski muzičari će nam, u udobnosti naših sopstvenih domova, svojom muzikom otvoriti vrata u neke druge, transcedentalne prostore. U prvoj emisiji ciklusa gostovaće Daniel Mor, kontrabasista. Zvuk njegovog kontrabasa, u muzici bendova čiji član, donosi jednu notu energičnosti i enigmatičnosti. Za očekivati je da se umetnički kvalitet zadrži i u ostalim epizodama ciklusa.



Listajući jutjub lako ćete naići na snimke kao što je Dubioza Kolektiv - Bella Ciao feat. Gino Jevđević/Kultur Shock (Live at Quarantine Show), ili HLADNO PIVO & ONLINE FRIENDS - OVO ĆE PROĆI, u kojima umetnici sarađuju međusobno. Listajući socijalne mreže lako ćete naići na grupe kao što su Creative Quarantine 2020.  Možda i na online predstvu nekog lokalnog pozorišta, ili filmsku projekciju. Ili čak pesmu, priču, sliku ili fotografiju nekog poznanika za kojeg niste ni znali da ima umetničke ambicije. A možda nije ni on. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Prebrodimo ga i zabeležimo, uz umetnost. I zapamtimo.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Јеванђеље по жедној као антијеванђеље. II. Алтернатива или будућност?

                 Јеванђеље по жедној је прича Мирјане Новаковић из њене збирке Дунавски апокрифи . Ово дело припада корпусу постмодерне књижевности, а прича коју нам доноси долази из једног дистопијског друштва. У прошлом тексту смо говорили о развоју радње у причи. У овом ћемо говорити ГДЕ и КАДА се радња одвија.   Засновано на идејама Карла Попера, друштво у овом књижевном делу је технолошки веома узнапредовало, али на рачун других вредности. Отуђење, апсолутна контрола коју спроводи систем, различити видови неслободе, индоктринација у образовном систему и ван њега, саставни су део света ове приче. Оно што нас занима јесте – КАДА се дешава радња ове приче? Владислава Гордић Петковић говори да се радња Јеванђеља по жедној дешава у 2000. години. [1] Алтернативној 2000. Информанти који нам могу одредити историјско време радње у делу су поприлично неодређени и нејасни, али наш став је да се радња дешава у будућности, не у алтер...
Постави коментар
Прикажи све

Verdi u Srpskom narodnom pozorištu

Prošlo je skoro 120 godina od smrti velikog Đuzepea Verdija, a njegova dela su i dalje sastavni deo repertoara širom sveta. Očaravajuće muzičke kompozicije i uvek aktuelni narativi postojano, kroz vreme, dokazuju svu Verdijevu genijalnost. U februarskom repertoaru Srpskog narodnog pozorišta su se našle tri opere ovog velikana. Iako „Travijata“, čije je ovo bilo 159. ivođenje, i „Trubadur“, čije je 36. formiraju „gvozdeni“ repertoar Opere SNP-a, pravi biser u ovom verdijevskom trouglu jeste tek 5. izvođenje „Rigoleta“ u režiji Aleksandra Nikolića, 26. 02. 2020. Moguće je izdvojiti mnoštvo elemenata ove tri opere, u muzičkom i u narativnom aspektu, koji imaju sličnosti i različite niti koje ih vežu. Ipak, možda nadominatniji takav momenat jeste motiv devojke koja se žrtvuje. U „Travijati“ to je Violeta koja se svesno odriče Alfreda, svoje ljubavi. U „Trubaduru“ Leonora ispija otrov u pokušaju da spasi Manrikov život. U „Rigoletu“ Đilda je ta koja umire da bi spasila život voljenog...
Постави коментар
Прикажи све

Odraz iz ogledala u koje niko ne gleda. Romaneskni svet Miodraga Majića.

               Romani „Deca zla“ i „Ostrvo pelikana“ Miodraga Majića od svog objavljivanja doživljavaju uspehe i pozitivne kritike. Oba romana bi se mogla svrstati u trilere, krimi-romane, i kao takvi poseduju sve kvalitete i mane svojstvene tom žanru. Majićev izuztno bogat, ali uvek jasan rečnik, veoma lak i čitljiv stil, ali i čvrst i odlučan način vođenja narativa doprinose kako kvalitetu, tako i popularnosti romana. Ipak, uočeno je i da primamljivost ovih romana leži i u umetničkom svetu dela. Svetu koji se ne razlikuje suviše od sveta oko nas. Međutim, svetovi romana Miodraga Majića kriju u sebi jedan element, jednu pukotinu, iz koje zrači ta primamljivost. Ali i nešto mnogo zastrašujuće.             U pogovoru romana „Deca zla“ Gojko Božović, osvrćući se na roman uopšte, govori da roman jednim delom mora biti i „konkretizovana svakodnevnica“, a da Majićeva konkretizacija omogućava...
Постави коментар
Прикажи све