O
tradiciji je govorio T. S. Eliot: „Ona se ne može naslediti, a ako vam je
potrebna morate je steći velikim trudom“. Danas, kada svedočimo bespoštednoj i
nekreativnoj, pa samim tim i brutalnoj, eksploataciji tradicionalnih motiva i
sižea, dolazi nam novi album (ili je bolje reći „ciklus“!?) Miloša Zubca – „Kosovske“.
Album predstavlja pravo osveženje, jer Zubac, koristeći se postojećim
tekstovima narodnih pesama, stvara potpuno novo umetničko delo. Jasna svest o
tradiciji i njenoj promišljenoj upotrebi, veliki trud i ljubav, jasno su
vidljivi u svakoj pesmi.
„Ne
samo najbolji već i najindividualniji delovi dela (jednog umetnika) mogu biti
oni u kojima su mrtvi pesnici, njegovi preci, najsnažnije potvrdili svoju
besmrtnost“, govorio je dalje Eliot. Zubac to svakako oseća, pa njegov izbor
pesama koje je uvrstio na album to i pokazuje. Pesme se mahom lirske, kreću se
od mitoloških, običajnih, narodnih balada sve do epskih. Sve pesme sadrže opšta
mesta i formule narodne književnosti, ali predstavljaju bisere koje je narodni
genij izbrusio i doveo do najvišeg umetničkog kvaliteta. Zubac na vrlo lucidan
način prilazi stvaranju muzike za narodne stihove, i tim svojim činom dobija
kao rezultat izuzetno vredna umetnička dela sačinjena od vanredno lepih stihova
narodne književnosti i autorske muzike koja u ničemu ne zaostaje za stihovima.
Izvor: Miloš Zubac - Kosovske
Pažljivim
slušanjem albuma u pesmama se primećuju primese džeza, laganog roka, world music-a, folka, lagane dominacije određenog instrumenta – klavira u „Vile
poletoše“ ili gitare u „Prošetalo zlato materino“. Ipak ni u jednom momentu ti
žanrovi, instrumenti i melodije ne preuzimaju vodeću ulogu celokupnog doživljaja.
Uvek imate osećej da slušate izvornu, tradicionalnu lirsku pesmu (što je često
rešeno korišćenjem izvanrednih pratećih vokala u pojedinim deonicama pesama).
Zubac je uspeo da sopstveni individualni talenat poveže sa postojećom
tradicijom. „Progres umetnika je trajno samožrtvovanje, trajno poništavanje
sopstvene ličnosti – depersonalizacija“. Takoreći, Zubac je stvorio muziku koja
ni nije njegova, nego je to oduvek bila muzika ovih pesama, samo se na nju
čekalo vekovima. On je osetio ono „sadašnje u prošlosti“, određene emocije i
senzibilitete koje te pesme već nose u sebi i ovaplotio ih u muziku.
Slušajući
pesme „Dva se draga vrlo milovala“, „Soko bira gde će naći mira“ ili „Rasti,rasti
moj bore zeleni“, pored čistog uživanja u slušanju, prisutan je i jak osećaj
povezanosti sa tradicijom koja seže u daleku, čak pagansku prošlost. Ta veza nije
kruta, konzervativna, već kreativna, stvaralačka, i iz nje odiše individualni
talenat i umeće. Kompletan utisak je da nije samo autor radio na muzici za ove
pesme. Uticaj je bio obostran. I ove pesme su uticale na rad i muziku Miloša
Zubca. Iz takvog proscesa i muzika i
pesme su izašli promenjeni, obogaćeni, potpuniji i više svoji. Rezultat je ovaj
album, koji u celosti možete poslušati ovde.
Коментари
Постави коментар