Kultur-akt

            Nije li opera jedan od najprefinjenijih i najzahtevnijih umetničkih oblika? A opet, nije li rok jedan od najsnažnijih i najenergičnijih muzičkih pravaca? Šta se može izroditi iz ljubavi ova dva strastvena ljubavnika? Odgovor je “Rok Opera” – neponovljivo iskustvo koje nam pružaju solisti, Hor i Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i Novosadski Big Bend. U glamuroznom i zanosnom nastupu ovih muzičkih virtuoza, u nesvakidašnjem i pompeznom aranžmanu, svoje mesto na repertoaru zauzimaju neki od najvećih hitova rokenrola. Rock Opera. Izvor:  Rock Opera             Lepota ovog začudnog spoja, sklad u disharmoniji, može se videti u nastupu graciozne Maje Andrić i energičnog Zorana Šandorova. Kraljica noći iz Mocartove “Čarobne frule” našla je svoje mesto uz visko-naponski rok AC/DC. Uzvišena izvedba klasične arije ničim ne nagoveštava eksploziju sirove snage koju donosi “Highway to Hell”. Pa ipak, ogromna je količina energije, ljubavi i umeća ovih umetnika utkana

            Oto Oltvanji ima tajnu. Ostaje da se sazna tačno kakvu. Neke od mogućnosti su da je deo velike zavere. Masoni, Komtet 300, neko tajno udruženje koje kroji kapu čovečanstvu. Misterija! Ili je možda prorok, putnik kroz vreme koji zna našu budućnost?! To bi onda već bila magija. Čak, nasuprot tome, možda je samo pojedinac koji je saznao za zaveru ili magijsko delovanje i sada želi da ih raskrinka? Ipak, postoji i malecna mogućnost da je   Oto Oltvanji… Hm, o tome na kraju. Bilo kako bilo, u maniru sopstvenih dela, Oto nam ostavlja mrvice koje treba da pratimo. Deliće slagalice koje treba sklopiti. Pravi detektivski posao. Jer moramo saznati kako je, dovraga, Oltvanji, čak godinama ranije, znao za izbijanje virusa, kućnu izolaciju, karantin, vakcine…             A teško je ne uvideti vezu. Gostujući, live na instagramu, u aprilskom ciklusu “Oko(m) knjige”, u organizaciji “Kulturne stanice Eđšeg”, Oltvanji je najavio svoje sledeće delo. I, ni manje ni više, ono je inspirisa

            O tradiciji je govorio T. S. Eliot: „Ona se ne može naslediti, a ako vam je potrebna morate je steći velikim trudom“. Danas, kada svedočimo bespoštednoj i nekreativnoj, pa samim tim i brutalnoj, eksploataciji tradicionalnih motiva i sižea, dolazi nam novi album (ili je bolje reći „ciklus“!?) Miloša Zubca – „Kosovske“. Album predstavlja pravo osveženje, jer Zubac, koristeći se postojećim tekstovima narodnih pesama, stvara potpuno novo umetničko delo. Jasna svest o tradiciji i njenoj promišljenoj upotrebi, veliki trud i ljubav, jasno su vidljivi u svakoj pesmi.             „Ne samo najbolji već i najindividualniji delovi dela (jednog umetnika) mogu biti oni u kojima su mrtvi pesnici, njegovi preci, najsnažnije potvrdili svoju besmrtnost“, govorio je dalje Eliot. Zubac to svakako oseća, pa njegov izbor pesama koje je uvrstio na album to i pokazuje. Pesme se mahom lirske, kreću se od mitoloških, običajnih, narodnih balada sve do epskih. Sve pesme sadrže opšta mesta i formu

Od Dedalovog sve do Borhesovog, lavirint i njegova simbolika prisutni su u umetnosti. Od religiozno-ritualnog, mitološkog, sve do psihološkog, intelektualnog i emotivnog aspekta, lavirint opčinjava čovečanstvo. Izbor loših puteva, vraćanje na početne tačke, vrtenje u krug, nailazak na zidove i udaranje u njih, a sve to da bi se došlo do cilja. Nije to samo opis kretanja kroz lavirint, nego i kroz život. Polje simbolike lavirinta ogromno je i prihvata mnoštvo tumačenja, poređenja i   veza sa različitim aspektima života.             Pozabavićemo se kratko jednim lavirintom iz   epizode Dilana Doga “Lavirint”, objavljene u “Zlatnoj seriji” “Veselog četvrtka”. “Lavirint” i nije toliko epizoda, nego “jedna scena više” iz epizode “Vila Serena”. Ali u svakom slučaju, više nego efektivno, figurira sama za sebe. Ukratko, Dilan u staračkom domu “Serena” nailazi na dr Solomona Besta. Taj stanovnik doma izgubio je vezu sa sadašnjošću i sa onim što nazivamo realnošću. On svoj život i ne provod

Na putu do svoje publike pravoj umetnosti ništa ne stoji na putu. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Vremena izolacije, zatvorenosti, straha. Ali začudo, ne i otuđenosti. Svedoci smo jednog čudnog vremena. Vremena komunikacije, otvorenosti, kreativnosti. Vremena u kojem ljudi pronalaze načine da se izraze iz svojih domova. Potpomognuti internetom, socijalnim mrežama, različitim aplikacijama i tehnologijom, ljudi stvaraju, povezuju se sa drugim umetnicima, objavljuju, pišu, slikaju, recituju, plešu... Te veze prevazilaze prepreke kao što su izolacija, karantin, ali i granice, kontinenti ili jezičke barijere. Možda smo najzad pronašli, shvatili, tu pravu svrhu tehnologije i komunikacije. Umetnička izvođenja na koja je publika dolazila, sada je našla svoj put do publike u njihovim domovima. Umetnost je našla način da pomogne čovečanstvu da prebrodi ogroman izazov koji se nalazi pred njim.  Na čovečanstvu je da to zapamti.   Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada u kontinuitetu emitu