Пређи на главни садржај

Lavirint svesti


Od Dedalovog sve do Borhesovog, lavirint i njegova simbolika prisutni su u umetnosti. Od religiozno-ritualnog, mitološkog, sve do psihološkog, intelektualnog i emotivnog aspekta, lavirint opčinjava čovečanstvo. Izbor loših puteva, vraćanje na početne tačke, vrtenje u krug, nailazak na zidove i udaranje u njih, a sve to da bi se došlo do cilja. Nije to samo opis kretanja kroz lavirint, nego i kroz život. Polje simbolike lavirinta ogromno je i prihvata mnoštvo tumačenja, poređenja i  veza sa različitim aspektima života.
            Pozabavićemo se kratko jednim lavirintom iz  epizode Dilana Doga “Lavirint”, objavljene u “Zlatnoj seriji” “Veselog četvrtka”. “Lavirint” i nije toliko epizoda, nego “jedna scena više” iz epizode “Vila Serena”. Ali u svakom slučaju, više nego efektivno, figurira sama za sebe. Ukratko, Dilan u staračkom domu “Serena” nailazi na dr Solomona Besta. Taj stanovnik doma izgubio je vezu sa sadašnjošću i sa onim što nazivamo realnošću. On svoj život i ne provodi toliko osamljen u domu, koliko sa svojim preminulim sinom, ženom, sa kojima posećuje mesta na kojima su davno boravili: Majorku, Istambul, Pariz. Život dr Solomona je njegov lavirint. Lavirint sačinjen od haotičnog kaleidoskopa sećanja i emocija koje ona izazivaju. Kako sam kaže: „Otvaraju mi se prorezi ovde u glavi, i sećanja mi cure kao iz bušne kofe...“ Osnovni „problem“ priče je materijalizacija tih sećanja. I to takva materijalizacija da njih vidi, pa čak i doživljava, i Dilan. Krhka granica između realnog i nerealnog je polomljena, pa lavirint Solomonovog uma postaje i lavirint Dilanove egzistencije. Završni kadar je veoma upečatljiv.

Izvor: Dilan Dog, Zlatna serija 19, Veseli četvrtak, str 122. Napisao: Alberto Ostini; nacrtao: Đorđo Pontreli.            

 Dilan i dr Solomon sede u centru lavirinta koji se nalazi u Solomonovoj glavi. Ako bismo, britkim sečivom fikcije, napravili rez na glavi dr Solomona i otvorili je, tamo bismo verovatno našli lavirint u čijem središtu sede Dilan i dr Solomon. Ako bismo zatim, i tom dr Solomonu otvorili glavu (jadni doktor), čak je izvesno da bi i tamo pronašli istovetnu situaciju.

Takođe je vrlo verovatno da, ako bismo uspeli da sa krupnog plana poslednjeg kadra pređemo na srednji, tu pored dr Solomona nađemo i Dilana. Kako sede na klupi u centru lavirinta. Ne treba ni da napominjemo da se taj lavirint nalazi u glavi dobrog dr Solomona. Koji, jelte, opet sedi pored Dilana na klupi u lavirintu...
Arhetip lavirinta je veoma snažan. Lavirint jesmo mi sami, naši životi, svesti, sećanja. A šta kada se ne nalazimo u sopstvenom lavirintu, nego u tuđem, kao što se Dilan nalazi u lavirintu dr Solomona? Da li je uopšte moguće biti moderni Tezej i napustiti lavirint? I ko je onda Minotaur? Mi sami? I junaci i čudovišta ujedno. 
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Banatski popovi

            Teško da neko ne poznaje priču o dva popa, Ćiri i Spiri, njihovim popadijama i ćerkama. Bilo to iz Sremčevog romana, filma ili serije, događaji iz jednog banatskog sela (ni ovde neće biti rečeno iz kog, nije selo ništa krivo) uvek izmamljuju osmeh na lice. Sremčev vokabular, stilistika i umeće pripovedanja su ne samo obezbedili večitost njegovom romanu, nego zbog svoje pogodnosti za adaptaciju, obezbedili samoj priči večnost u različitim umetničkim formama. Dobro poznati likovi svakim sledećim čitanjem/gledanjem postaju još draži i čini se, teško da bi ikad mogli dosaditi. Od pre dve godine možemo da uživamo u još jednoj divnoj adaptaciji – komičnoj operi „Pop Ćira i pop Spira“ u izvedbi Opere Srpskog narodnog pozorišta. Sigurno veliki izazov – otpevati radnju romana, scenski dočarati banatsko selo, ostati veran književnom predlošku, a ipak biti orginalan, preneti vedri duh romana u komad sa muzikom i pevanjem – ansam...
Постави коментар
Прикажи све

Odraz iz ogledala u koje niko ne gleda. Romaneskni svet Miodraga Majića.

               Romani „Deca zla“ i „Ostrvo pelikana“ Miodraga Majića od svog objavljivanja doživljavaju uspehe i pozitivne kritike. Oba romana bi se mogla svrstati u trilere, krimi-romane, i kao takvi poseduju sve kvalitete i mane svojstvene tom žanru. Majićev izuztno bogat, ali uvek jasan rečnik, veoma lak i čitljiv stil, ali i čvrst i odlučan način vođenja narativa doprinose kako kvalitetu, tako i popularnosti romana. Ipak, uočeno je i da primamljivost ovih romana leži i u umetničkom svetu dela. Svetu koji se ne razlikuje suviše od sveta oko nas. Međutim, svetovi romana Miodraga Majića kriju u sebi jedan element, jednu pukotinu, iz koje zrači ta primamljivost. Ali i nešto mnogo zastrašujuće.             U pogovoru romana „Deca zla“ Gojko Božović, osvrćući se na roman uopšte, govori da roman jednim delom mora biti i „konkretizovana svakodnevnica“, a da Majićeva konkretizacija omogućava...
Постави коментар
Прикажи све

Verdi u Srpskom narodnom pozorištu

Prošlo je skoro 120 godina od smrti velikog Đuzepea Verdija, a njegova dela su i dalje sastavni deo repertoara širom sveta. Očaravajuće muzičke kompozicije i uvek aktuelni narativi postojano, kroz vreme, dokazuju svu Verdijevu genijalnost. U februarskom repertoaru Srpskog narodnog pozorišta su se našle tri opere ovog velikana. Iako „Travijata“, čije je ovo bilo 159. ivođenje, i „Trubadur“, čije je 36. formiraju „gvozdeni“ repertoar Opere SNP-a, pravi biser u ovom verdijevskom trouglu jeste tek 5. izvođenje „Rigoleta“ u režiji Aleksandra Nikolića, 26. 02. 2020. Moguće je izdvojiti mnoštvo elemenata ove tri opere, u muzičkom i u narativnom aspektu, koji imaju sličnosti i različite niti koje ih vežu. Ipak, možda nadominatniji takav momenat jeste motiv devojke koja se žrtvuje. U „Travijati“ to je Violeta koja se svesno odriče Alfreda, svoje ljubavi. U „Trubaduru“ Leonora ispija otrov u pokušaju da spasi Manrikov život. U „Rigoletu“ Đilda je ta koja umire da bi spasila život voljenog...
Постави коментар
Прикажи све