Јеванђеље по жедној је прича Мирјане Новаковић из њене збирке Дунавски апокрифи. Ово дело припада корпусу постмодерне књижевности, а прича коју нам доноси долази из једног дистопијског друштва. У прошлом тексту смо говорили о развоју радње у причи. У овом ћемо говорити ГДЕ и КАДА се радња одвија.
Засновано
на идејама Карла Попера, друштво у овом књижевном делу је технолошки веома
узнапредовало, али на рачун других вредности. Отуђење, апсолутна контрола коју
спроводи систем, различити видови неслободе, индоктринација у образовном
систему и ван њега, саставни су део света ове приче. Оно што нас занима јесте –
КАДА се дешава радња ове приче?
Владислава
Гордић Петковић говори да се радња Јеванђеља по жедној дешава у 2000.
години.[1] Алтернативној 2000.
Информанти који нам могу одредити историјско време радње у делу су поприлично
неодређени и нејасни, али наш став је да се радња дешава у будућности, не у
алтернативној 2000. Поткрепимо
те стваове.
 |
| Београд. Алтернативна 1940. Аутор: Југослав Станкин |
Алтернативна 2000. би подразумевала нашу, историјску 2000. али са измењеном прошлошћу која је довела до дистопијског стања у поменутој години. У самом тексту стоји да се радња одиграва у „2000. Отвореног друштва“ (стр. 55), што би подрзумевало да је, уколкио прихватимо тезу о алтернативној 2000, дистопијско Отворено друштво почело са Христовим рођењем. Међутим у самом делу не налазимо оправдање за такву тврдњу.
Постоји читава епизода о јавном градском превозу, трамвајима и пророчким сновима у којима се појављује директор ГСП-а, а на почетку успостављања Отвореног друштва (стр. 104–106). С обзиром да је институција ГСП у Београду основана 1892. радња приче се најраније може одигравати 3892. Даље, Отворено друштво је засновано на идејама Карла Попера и његовој књизи Отворено друштво и његови непријатељи (или је то само привид, о томе ће бити речи у другим текстовима). Како је поменута књига први пут објављена 1945. радња приче се помера у најраније 3945.
 |
| Београд 2080. Аутор: Југослав Станкин |
Ми смо спремни да идемо још даље; како и Владислава Гордић Петковић указује на везу између ратних дешавања с краја 20. века на овим просторима и стваралаштва савремених аутора,[2] и да је прво издање збирке Дунавски апокрифи објављено 1996, усудићемо се да радњу Јеванђеља по жедној ставимо у најраније 3996. Због чега је историјско време радње битно?
Ако
прихватимо тезу да је радња смештена у алтернативну 2000. дело постаје фикција
(критичка фикција садшњости, али ипак само фикција), јер је очигледно да не
живимо у таквом (или је срећније речено – у толико) дистопијском друштву.
Међутим, ако је радња смештена у далеку будућност дело није више само фикција,
него и пророчанство. Као пророчанство Јеванђеље по жедној ојачава
интертекстуалну (постмодернистичку) везу са Библијом, али нам оставља и
могућност да говоримо о (доброј) поруци који оно носи.
Ако се друштво из приче само далеки наследник из
будућности, развитак овог нашег садашњег друштва, питање гласи: како смо до
њега дошли? На чему смо то засновали друштво да бисмо стигли до дистопије? О
томе у следећем тескту.
Остале текстове из овог темата можете прочитати
овде: Јеванђеље по жедној као антијеванђеље. I Јеванђеље по жедној као антијеванђеље. III
[1] V.
Gordić Petković, Motivi i modeli ženskosti: srpska ženska proza devedesetih у:
Sarajevske sveske, 2, Sarajevo,123–132. V.Gordić Petković, The Gospel According
to Women: Female Christ Figures in Serbian and American Women’s Writing, Niš:
FactaUnivesrsitas. Series: Linguistic and Literarure, Vol. 3, No2. Niš,
169–174.
[2] :
В. Гордић Петковић, Језик, инвенција, утопија и политика: алтернативни светови
у прози Мирјане Новаковић у: Љ. Милосављевић (уред.), Језик, књижевност,
политика: Зборник радова, Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 299–307.
Коментари
Постави коментар