Kultur-akt

                    Како „Јеванђеље по жедној“ Мирјане Новаковић припада корпусу дистопијске књижевности, у ранијим текстовима смо разматрали уређење друштва у причи . Дошли смо до закључка да Отворнено друштво о којем је реч почива на филозофији Карла Попера изнетој у његовом делу „Отворено друштво и његови непријатељи“, али да од те филозофије у много чему и одступа. О чему је заправо реч? Видели смо да Попер супротставља два друштвена уређења, отворено и затворено. Бит затвореног друштва је у држави, племену, колективу којем је све подређено; насупрот њему срж отвореног друштва чини појединац. Један од носећих стубова Поперове друштвене филозофије јесте појединац, индивидуа: „individualizam je tvrđava nove humanitarne vere. Emancipacija individue je bila duhovna revolucija koja je dovela do sloma tribalizma i uspona demokracije“. [1] Та тежња ка еманципацији индивидуе је у Јеванђељу хиперболисана, доведена до гротеске ...

               Већ смо говорили о структури дистопијског друштва у свету приче Јеванђеље по жедној Мирјане Новаковић. Оно што смо уочили је да постоји извесна основа структуре дистопијског друштва која има своје корене у теорији либерарног филозофа Карла Попера и његовом делу Отворено друштво . Ипак, делује да читава структура одступа од исте. Анализирајмо још пар примера да поткрепимо тезу. У Јеванђељу по жедној Нови завет је описан као „Опасна књига која је у прошлости изазвала велике ратове... покоље... узрок породичном насиљу...“ (стр. 111). Један од ЗЉУП-ова објашњава да је проблем новоосноване религије жедних у томе што након почетног религијског заноса: „зна се шта следи, почећете да убијате оне који Је не буду обожавали, па ће се појавити други који ће измислити неког свог за обожавање, па трећи, па ћете се сви међусобно клати“ (стр. 130). Из тих разлога Отворено друштво је забранило све религије, сав мистицизам и све што није п...

      Говоримо о свету приче Јеванђеље по жедној Мирјане Новаковић. То је наш свет у далекој будућности . Катарина, јунакиња ове приче, долази у сукоб са системом друштва у којем живи. Њено интересовање за Њу, субјект религијског поштовања, позиционира Катарину у антагонистички став према друштву. Какво је, у ствари, то дистопијско друштво из приче у којем je развој науке доживео огроман узлет, а религиозно и мистично искуство суноврат, чак и забрану ? Како и зашто смо дошли до таквог развитка социјално-политичког окружења? Конкретну структуру уређења не можемо реконструисати, али постоје приказани појединачни елементи. Видимо да је друштво у техничком смислу напредовало, постоје лични рачунари који се носе на руци, холограми који се користе у образовању и сл. У технички узнапредовалом друштву образовни систем функционише тако што свака особа учи искључиво оно чиме ће се бавити . На пример, основно знање из математике је већини непознато. Отуђеност људск...

                 Јеванђеље по жедној је прича Мирјане Новаковић из њене збирке Дунавски апокрифи . Ово дело припада корпусу постмодерне књижевности, а прича коју нам доноси долази из једног дистопијског друштва. У прошлом тексту смо говорили о развоју радње у причи. У овом ћемо говорити ГДЕ и КАДА се радња одвија.   Засновано на идејама Карла Попера, друштво у овом књижевном делу је технолошки веома узнапредовало, али на рачун других вредности. Отуђење, апсолутна контрола коју спроводи систем, различити видови неслободе, индоктринација у образовном систему и ван њега, саставни су део света ове приче. Оно што нас занима јесте – КАДА се дешава радња ове приче? Владислава Гордић Петковић говори да се радња Јеванђеља по жедној дешава у 2000. години. [1] Алтернативној 2000. Информанти који нам могу одредити историјско време радње у делу су поприлично неодређени и нејасни, али наш став је да се радња дешава у будућности, не у алтер...

            Мирјана Новаковић припада корпусу писаца савремене домаће књижевности. О карактерисана као постмодерна експериментаторка, [1] у причи Јеванђеље по жедној нам нуди поглед у свет једног дистопијског друштва. Већ и самим насловом алудирајући на новозаветне приче о Исусу Христу, Новаковићева нам сугерише да прича за циљ има да пренесе извесну поруку, добру вест. Имајући на уму поменути постмодерни експериментални карактер књижевног дела, сасвим је оправдано запитати се о истинитости наслова: да ли добру вест можемо добити из једног дистопијског друштва? Покушајмо да дамо одговор на то питање. Прословимо на почетку о самој фабули. Радња приче Јеванђеље по жедној се одиграва у дистопијском друштву, названом Отворено друштво. Прича прати догађаје младе девојке, Катарине. Катарина у друштву у којем се лична имена скривају, а људи усавршавају своја тела генетским инжењерингом, осећа испразност и бесмисленост егзистенције. Све док не чује гл...