Пређи на главни садржај

Pogled iz ambisa


Niče je tvrdio da ako čovek dovoljno dugo gleda u ambis – ambis će početi da gleda u njega. Isto se može reći i za radove vizuelnog umetnika Damira Pavića Septica. Gledajući dovoljno dugo (u) njegovu umetnost, ona uzvraća pogled. I to su strašni pogledi. A sva strahota proizilazi iz odgovora na pitanje “Šta nas gleda” iz Septicovih radova. Iz najdubljih ponora tih vizuelnih prikaza, u najdublje ponore naše duše, zlokoban pogled upućuju naši sopstveni strahovi, nadanja, devijacije nas, društva i okoline u kojima obitavamo i koje stvaramo, naša krivica i podsvest.
            Iako se Septikovim delima često može pridodati prefix “neo”, ima nečeg srednjovekovnog u njegovom stilu. Danse Macabre, Totentaz… Pozivaju nas ti plesači entropije, mame i opominju na neumitnu propast tela i telesnosti.

P.O.S.M.IV - Sequence 01
Iako se Septikovim delima često može pridodati prefix “neo”, ima nečeg praiskonskog u njima. Nečeg lavkraftovkog. Iz neo-kubističkih i neo-futurističkih formi isijava nešto primordijalno, mitsko… Puzajući užasi davnih eona. Puzajući užasi i demoni  našeg nesvesnog.

WATCHERS #03
            Iako se Septikovim delima često može pridodati prefix “neo”, ima nečeg u njima što nas surovo i brutalno zakucava za današnjicu. Poistovećivanje jednog celovitog ljudskog bića sa polnim organom, oduzimanje identiteta i subjektivnosti, antropomorfizacija primarnih nagona, nisu  nešto što nam se ne odvija pred očima i nešto u čemu ne učestvujemo.

BEAUTY 777

Iako se Septikovim delima često može pridodati prefix “neo”, ima u njima nečeg starogrčkog, tragičkog. Pitanje krivice i pravedne odmazde. Imamo li snage da tražimo pravdu čak i kada znamo da ćemo se sami naći na njenom putu? Ili se prepustiti hibrisu i drsko ustati protiv bogova?

NEMESIS

Svi radovi su preuzeti sa Septic Art, gde možete pogledati i druge njegove radove. Ako ste dovoljno smeli da zavirite u mračne delove sopstvenog bića i društva. 

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Bluz Novog Sada

            Pevač i frontmen novosadskih „Šinobusa“, Milan Korać, objavio je singl „Studentska“, pesmu kojom najavljuje svoj novi album „Vetar povija grane“. Ako je verovati „Studentskoj“ , na albumu nas očekuju lokalne priče univerzalnog karaktera, i univerzalni zvuk lokalnog karaktera. Jer iako Koraćeva nova pesma pripoveda o Novom Sadu, to je jedna urbana priča, satkana od gradskih naselja, bluza, asfalta i kafana svakog grada. Sa druge strane muzika Milana Koraća nesumljivo jeste bluz, ali iz nje zrači neododljivi, šinobuski, šarm Novog Sada. Izvor:  Milan Korać - Studentska             Kao i u mnogim drugim njegovim pesmama, i u ovoj je jedan od osnovnih motiva kretanje, put. Slušajući „Studentsku“ možete se prošetati Novim Sadom. Od Telepa, preko Bulevara do Limana i Grbavice sve do centra. Usput možete svratiti na piće u neku od lokalnih kafana, nabasati...
Постави коментар
Прикажи све

Јеванђеље по жедној као антијеванђеље. I

            Мирјана Новаковић припада корпусу писаца савремене домаће књижевности. О карактерисана као постмодерна експериментаторка, [1] у причи Јеванђеље по жедној нам нуди поглед у свет једног дистопијског друштва. Већ и самим насловом алудирајући на новозаветне приче о Исусу Христу, Новаковићева нам сугерише да прича за циљ има да пренесе извесну поруку, добру вест. Имајући на уму поменути постмодерни експериментални карактер књижевног дела, сасвим је оправдано запитати се о истинитости наслова: да ли добру вест можемо добити из једног дистопијског друштва? Покушајмо да дамо одговор на то питање. Прословимо на почетку о самој фабули. Радња приче Јеванђеље по жедној се одиграва у дистопијском друштву, названом Отворено друштво. Прича прати догађаје младе девојке, Катарине. Катарина у друштву у којем се лична имена скривају, а људи усавршавају своја тела генетским инжењерингом, осећа испразност и бесмисленост егзистенције. Све док не чује гл...
Постави коментар
Прикажи све