Teško da neko ne poznaje priču o dva popa, Ćiri i
Spiri, njihovim popadijama i ćerkama. Bilo to iz Sremčevog romana, filma ili
serije, događaji iz jednog banatskog sela (ni ovde neće biti rečeno iz kog,
nije selo ništa krivo) uvek izmamljuju osmeh na lice. Sremčev vokabular,
stilistika i umeće pripovedanja su ne samo obezbedili večitost njegovom romanu,
nego zbog svoje pogodnosti za adaptaciju, obezbedili samoj priči večnost u
različitim umetničkim formama. Dobro poznati likovi svakim sledećim
čitanjem/gledanjem postaju još draži i čini se, teško da bi ikad mogli
dosaditi. Od pre dve godine možemo da uživamo u još jednoj divnoj adaptaciji –
komičnoj operi „Pop Ćira i pop Spira“ u izvedbi Opere Srpskog narodnog
pozorišta. Sigurno veliki izazov – otpevati radnju romana, scenski dočarati
banatsko selo, ostati veran književnom predlošku, a ipak biti orginalan,
preneti vedri duh romana u komad sa muzikom i pevanjem – ansambl Opere uspeva da
iznese, na sebi svojstvenom, visokom umetničkom nivou.
Mesto
radnje u svakom delu igra veoma važnu ulogu. Scenografija ove komične opere
uspeva da prenese atmosferu orginala. Scena oslikana gotovo u stilu kovačičke
naive, prikazuje kibic-fenstere, ajnfort kapije, paorsku peć, drum kroz suncokrete,
veliki sokak sa crkvom... Dominiraju jarke boje, sve odiše vedrinom
vojvođanskog leta, sa mnoštvom dražesnih ptica i puno prelepog cveća – muškatli i pištika,
pretpostavljamo. Scensko rešenje za prikaz dugačkog putovanja do Temišvara
tokom panonske jeseni i oluje, sa maketom konja, predstavlja pravi primer
kreativne snalažljivosti i umeća. U skladu sa scenom su i kostimi učesnika.
Pored dominantne plave i crvene boje, lako je uočiti svedeni i simbolični
prikaz filigranske obrade čipke i drugih materijala u tradicionalnoj
vojvođanskoj nošnji. Čitav vizuelni aspekt opere je vedar i osunčan, u
potpunosti odgovarajući duhovitom i nasmejanom narativu.
Autorska
i režijska realizacija komada svojevrsni su primeri kvalitetne adaptacije. U
jezičkom smislu, tekst libreta je do detalja izbrušen i prilagođen za pevačko
izvođenje. Sremčeva leksika i stil, rečnik vojvođanskog sela, nisu uklonjeni, nego
veštim bravurama premodelovani u tekstove za pevanje. Sama glasovna podela u
kojoj je pop Ćira tenor, a pop Spira bas, Persa alt, a Sida sopran, Melanija
sopran, a Jula mecosopran, dočaravaju to neobično suparništvo, ali i
neraskidivu povezanost dveju popovskih porodica. Izvođenja solista karakteriše jedna
specifična nota britkosti, živahnosti i poleta, koja daje pravu boju duhovitoj
i veseloj radnji na sceni. Lucidan je i potez višestrukog deljenja Hora. Pored
naratorske uloge najavljivanja radnje (ekvivalentno Sremčevim barokno/klasicističkim
„naslovima“ poglavlja), Hor zauzima ulogu seoskih stanovnika koji prisustvuju
događajima, komentarišu ih i aktivno učestvuju u njima. Podela Hora na crvene i
plave, Spirine i Ćirine, vrlo slikovito dočarava situaciju u selu u kojem
postoje dva popa, dve popadije, dve najpoželjnije udavače, dva tabora
seljaka...
U
svakom pogledu opera „Pop Ćira i pop Spira“ jeste još jedno umetničko delo
sačinjeno na konstrukciji poznate nam priče, ali način na koji je zamišljena i realizovana
ne odstupa od kvaliteta orginala. Pruža predivno iskustvo, i u svakom slučaju
zadržava možda i najznačajniju osobinu Sremčevog romana i njegovih ekranizacija –
želju da joj se vraćamo iznova i iznova, opet i opet... Prva prilika za to nam
se ukazuje već 10. 03. 2020. na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog
pozorišta, sa početkom u 19h.
Коментари
Постави коментар