Kultur-akt

                 Iako najčešće označena kao komedija, Šekspirova „Bura“ je mnogo mračnije delo nego što nam pripisana žanrovska odrednica kazuje. Nasilje kao princip, tako je čuveni šekspirolog Jan Kot video samu bit ovog dela. I upravo tako, kotovski, „Buru“ je pročitao i Kokan Mladenović, te je u svojoj režiji postavio u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ipak, ima li razlika u svetovima, Šekspirovom i ovom našem, koji se kristališu kroz „Buru“?             Vizuelno, od arkadijskog prikaza ostrva punog zelenila kako ga je zamislio Šekspir, današenje ostrvo iz „Bure“ je izgubilo mnogo. U vreme nastajanja komada svet nije bio u potpunosti istraženo mesto. Egzotična priroda uzburkivala je maštu Evropljana. Danas, svet je osvojen. Zato na sceni dominiraju metalne konstrukcije, različiti komadi tehnike i naoružanja, rešetke i žice. Zatvor i logor. Izvor:  Srpsko narodno poz...

Како је премијера ове опере била 02. 11. 2019. можда је и текст о опери „Фауст“ требао бити објављен тада. Ипак и 28. 03. 2020, Дан Српског народног позоришта, дан уласка у 160. сезону, и више је него довољан повод да се проговори о једном од   најбољих и највећих пројекта тог позоришта у последње време.             Магијска привлачност легенде о Фаусту се протеже кроз векове, и не оставља равнодушну ни једну генерацију. Мерло, Гете, Ман и Булгаков, Бетовен, Вагнер и Лист, Берлиоз, Прокофјев и Стравински, само су нека од имена са дугачког списка великана који су, опчињени демонском лепотом приче, пожелели да је искажу сопственом уметношћу. Опера „Фауст“ Шарла Гуноа, у режији Александра Николића и извођењу Опере Српског народног позоришта се држи чворних места познатог наратива, али у својој реализацији, како формалној тако и садржинској, представља модерну, савремену и актуелну адаптацију приповести о Фаусту.  Из...

            Predstava „Duh koji hoda (Prometejev put)“, po tekstu Dejana Dukovskog, a u režiji Aleksandra Popovskog, se od premijere 2015. veoma uspešno igra u Srpskom narodnom pozorištu. Vrlo je verovatno da privlačnost ovog komada leži u pitanjima koja otvara, savremenim i brutalnim pitanjima ovog vremena, koja se tiču svih nas. Iako savremene tematike, čitava struktura ovog dramskog dela izvire iz dugačke tradicije oslikavanja pobune. „Duh koji hoda“ polazi iz mračnih dubina grčkog mita, kreće se kroz elizabetansku dramu, utapa se u brutalnost Sturm und Drang -a, stapa se sa antiherojima romantičarske epohe, i sve do novovekovne filozofije i teatra apsurda, crpeći iz tradicije pobune, uspostavlja se kao orginalna i samosvojstvena predstava.              Tegoba sve je osim vlast nad bozima, / jer osim Diva niko nije slobodan. Eshil, „Okovani Prometej“ Izvor:  Srpsko narodno pozorišt...

            Teško da neko ne poznaje priču o dva popa, Ćiri i Spiri, njihovim popadijama i ćerkama. Bilo to iz Sremčevog romana, filma ili serije, događaji iz jednog banatskog sela (ni ovde neće biti rečeno iz kog, nije selo ništa krivo) uvek izmamljuju osmeh na lice. Sremčev vokabular, stilistika i umeće pripovedanja su ne samo obezbedili večitost njegovom romanu, nego zbog svoje pogodnosti za adaptaciju, obezbedili samoj priči večnost u različitim umetničkim formama. Dobro poznati likovi svakim sledećim čitanjem/gledanjem postaju još draži i čini se, teško da bi ikad mogli dosaditi. Od pre dve godine možemo da uživamo u još jednoj divnoj adaptaciji – komičnoj operi „Pop Ćira i pop Spira“ u izvedbi Opere Srpskog narodnog pozorišta. Sigurno veliki izazov – otpevati radnju romana, scenski dočarati banatsko selo, ostati veran književnom predlošku, a ipak biti orginalan, preneti vedri duh romana u komad sa muzikom i pevanjem – ansam...

Prošlo je skoro 120 godina od smrti velikog Đuzepea Verdija, a njegova dela su i dalje sastavni deo repertoara širom sveta. Očaravajuće muzičke kompozicije i uvek aktuelni narativi postojano, kroz vreme, dokazuju svu Verdijevu genijalnost. U februarskom repertoaru Srpskog narodnog pozorišta su se našle tri opere ovog velikana. Iako „Travijata“, čije je ovo bilo 159. ivođenje, i „Trubadur“, čije je 36. formiraju „gvozdeni“ repertoar Opere SNP-a, pravi biser u ovom verdijevskom trouglu jeste tek 5. izvođenje „Rigoleta“ u režiji Aleksandra Nikolića, 26. 02. 2020. Moguće je izdvojiti mnoštvo elemenata ove tri opere, u muzičkom i u narativnom aspektu, koji imaju sličnosti i različite niti koje ih vežu. Ipak, možda nadominatniji takav momenat jeste motiv devojke koja se žrtvuje. U „Travijati“ to je Violeta koja se svesno odriče Alfreda, svoje ljubavi. U „Trubaduru“ Leonora ispija otrov u pokušaju da spasi Manrikov život. U „Rigoletu“ Đilda je ta koja umire da bi spasila život voljenog...