Опера "Фауст"

Како је премијера ове опере била 02. 11. 2019. можда је и текст о опери „Фауст“ требао бити објављен тада. Ипак и 28. 03. 2020, Дан Српског народног позоришта, дан уласка у 160. сезону, и више је него довољан повод да се проговори о једном од  најбољих и највећих пројекта тог позоришта у последње време.

            Магијска привлачност легенде о Фаусту се протеже кроз векове, и не оставља равнодушну ни једну генерацију. Мерло, Гете, Ман и Булгаков, Бетовен, Вагнер и Лист, Берлиоз, Прокофјев и Стравински, само су нека од имена са дугачког списка великана који су, опчињени демонском лепотом приче, пожелели да је искажу сопственом уметношћу. Опера „Фауст“ Шарла Гуноа, у режији Александра Николића и извођењу Опере Српског народног позоришта се држи чворних места познатог наратива, али у својој реализацији, како формалној тако и садржинској, представља модерну, савремену и актуелну адаптацију приповести о Фаусту.

 Извор: Српско народно позориште

            Вечита људска тежња за знањем и животом, љубављу и младошћу, разлог је због којег Фауст продаје душу Мефисту. Фауст доживљава трансформацију од старог научника до живахног заљубљеног младића. То је у комаду уочљиво не само визуелно него и у распону и боји тенора. Таква динамика је присутна и у свим духовним и моралним Фаустовим преображајима, од полетног младића, преко страственог Мефистовог следбеника, до очајног покајника. Грех, циљ и средство и њихов однос у дубинама човековог бића предочени су кроз улогу Фауста.

И Мефисто је такође подложан промeнама, али, његове промене су динамичније и чешће. Од обманитељске улоге попут змије у Врту, преко сатанског господара зла и бафометског препуштања чулним задовољствима, све до воландске улоге указивача на људску злобу, али и злочестог пајаца и шарлатана, ипак је једна особина константна у овој улози. Ради се о милтоновској лепоти и елеганцији палог анђела. Отменост, чак и узвишеност Мефиста током комада дају целој опери један софистициран тон, обавијен нотом злокобности.

Својеврсни контраст и Фаусту и Мефисту даје Маргарета. Иако нипошто није једнодимензионални лик, њена нежна чврстина, истрајност у чистоћи духа, константна љупкост, доносе осећај грациозног мира, а жртва, и трагедија коју жртва носи, преко потребну катарзу. Иначе веома мрачну и тескобну атмосферу опере пресецају врцави, чак и комични пасажи, посебнo у деловима са Мартом и изванредно написаном улогом – Зибелом.

Извор: Српско народно позориште

            Посебну драж овој опери дају  Хор и Балет. У готово ничеанском маниру, улога Хора је од чисто вокалног уздигнута до активног чиниоца у самој радњи. Поступци хориста/грађана имају за последицу кључне догађаје у развоју радње. Такође кроз делање Хора је приказана и социјална димензија дела. Сцене друштвене осуде Маргарите од стране својих суграђанки, њен пад у лудило изазван погледима и иглама хористкиња, јесте сцена која леди крв у жилама. Исте ефекте изазива и сцена повратка војника/хориста из рата. Градација од хероја, преко рањених и богаља, све до мртвачког ковчега је набијена емоцијама, шокантна и визуелно ефектна.

Визуелно-сценски аспект опере прати развој саме приче, па тако ти аспекти достижу пун потенцијал и експлозију у трећем, и посебно, четвртом чину. „Валпургијска ноћ“ представља својеврсни карневал демонских сила и визуелни доживљај. Грандиозни улазак Балета, њихов дионизијски и опијајући плес пун лудила и страсти, испољавање демонске енергије у свом чистом облику, доводе до климакса читаво дело. Плес око ђавољег престола, својеврсна кулминација вештичијег сабата, набијен је опијеношћу и неспутаном пожудом, заносом и богохулним обожавањем. Читав четврти чин је достојно финале пажљиво грађеног комада.

            „Фауст“ на врло примамљив и занимљив начин спаја традиционални наратив и модерну изведбу. Иако традиоционална, прича о Фаусту јесте безвремена, па је модерном интерпретацијом учињена и савременом. Брижљиво композицијом свих елемената опере дошло се до високих резултата. Складан однос наратива и солистичких извођења, синергија Хора и Балета, уз маестрално извођење Оркестра, као свој крајњи продукт имају прелепо, енергично и заносно дело.