Пређи на главни садржај

Nasilje kao princip. Šekspirova „Bura“ u Srpskom narodnom pozorištu.

             Iako najčešće označena kao komedija, Šekspirova „Bura“ je mnogo mračnije delo nego što nam pripisana žanrovska odrednica kazuje. Nasilje kao princip, tako je čuveni šekspirolog Jan Kot video samu bit ovog dela. I upravo tako, kotovski, „Buru“ je pročitao i Kokan Mladenović, te je u svojoj režiji postavio u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ipak, ima li razlika u svetovima, Šekspirovom i ovom našem, koji se kristališu kroz „Buru“?

            Vizuelno, od arkadijskog prikaza ostrva punog zelenila kako ga je zamislio Šekspir, današenje ostrvo iz „Bure“ je izgubilo mnogo. U vreme nastajanja komada svet nije bio u potpunosti istraženo mesto. Egzotična priroda uzburkivala je maštu Evropljana. Danas, svet je osvojen. Zato na sceni dominiraju metalne konstrukcije, različiti komadi tehnike i naoružanja, rešetke i žice. Zatvor i logor.

Izvor: Srpsko narodno pozorište

            Prospero je vladar onakav kakvim ih je Šekspir video. Delovi velikog mehanizma zasnovanog na cikličnom ponavljanju nasilja i smrti. Bez obzira na prosvetiteljski duh Prosperov. Pad jednog, a uspon drugog vladara obeleženi su nasiljem. Zbog toga je Šekspir u „Buri“ prikazao nekolko različitih zavera protiv vladara, i to na različitim nivoima. Jednostavno, surova neumitnost ovog sveta. Od toga ne odstupa ni Mladenovićev Prospero (Radoje Čupić). Ipak, savremeno društvo uspelo je da i u njega unese svoje otrovne sokove.

            Šekspirov Prospero, gledajući rađanje ljubavi između Mirande i Ferdinanda izgovara sledeće stihove:

Lep susret

Dve divne ljubavi. Nebo, izli milost

Na ono što se rađa među njima!

Izvor: Srpsko narodno pozorište

Mladenovićev Prospero emocije i postupke svoje ćerke Mirande (Jelena Lončar / Anđela Pećinar) i Ferdinanda (Aleksandar Sarapa) doživljava kao izdaju. Ljubav kao konstruktivna energija je otklonjena iz duha ovog vladara. Štaviše, Mladenovićev Prospero je okrutniji i suroviji barem koliko je i savremeniji. Kod Šekspira Prospero Mirandu obaveštava o izdaji i zaveri koje su nad njim učinjene tek nakon bure i brodoloma. Mladenovićev Prospero svoju kćer odgaja u duhu osvete koju moraju sprovesti.

            I možda upravo u toj svireposti leži savremenost ove nove „Bure“. Ta bestijalnost prenošenja mržnje na nove naraštaje, besmislena okrutnost usađivanja besa i krvoločnosti u mlade duhove. Možda je to upravo ona tačka u kojoj se razlikujemo mi i Šekspir. Šta ako je to onaj momenat Mladenovićeve predstave zbog kojeg je tako lako identifikovati se sa njom?

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Besan 3. Užasi telesnosti.

  Horor kao žanr u svojoj osnovi teži izazivanju straha. Kao telesna bića ljudska vrsta je razvila strah od fizičkog bola, i svakog povređivanja tela. U zbirci „Besan 3“ grupe autora nalaze se dve priče u kojima do izražaja dolazi taj telesni aspekt horora. To su „Teško meni sa tobom“ dr Marjana Urekara i „Sipa“ Milana Simića. Iako različite u gotovo svim aspektima, od ideje, kostrukcije same priče, žanrovskih odrednica i stila, obe priče su u velikoj meri usmerene ka prikazivanju telesnih patnji.  Priča „Teško meni sa tobom“ dr Marjana Urekara odiše jednim faktografskim stilom. To je priča o telesnoj kazni. Opisujući jedan slučaj mučenja u engleskom Jorku, autor putem različitih digresija daje čitav katalog naprava i metoda za mučenje ljudskog tela koje su u istoriji bile u upotrebi. Presovanje, gvozdeni tron, Judina ljuljaška, čupač bradavica... Da nabrojimo samo neke od pomenutih. Sakaćenje tela, načini produžavanja agonije i patnje, telesne tečnosti i iznutrice, sve je to ...
Постави коментар
Прикажи све

Bluz Novog Sada

            Pevač i frontmen novosadskih „Šinobusa“, Milan Korać, objavio je singl „Studentska“, pesmu kojom najavljuje svoj novi album „Vetar povija grane“. Ako je verovati „Studentskoj“ , na albumu nas očekuju lokalne priče univerzalnog karaktera, i univerzalni zvuk lokalnog karaktera. Jer iako Koraćeva nova pesma pripoveda o Novom Sadu, to je jedna urbana priča, satkana od gradskih naselja, bluza, asfalta i kafana svakog grada. Sa druge strane muzika Milana Koraća nesumljivo jeste bluz, ali iz nje zrači neododljivi, šinobuski, šarm Novog Sada. Izvor:  Milan Korać - Studentska             Kao i u mnogim drugim njegovim pesmama, i u ovoj je jedan od osnovnih motiva kretanje, put. Slušajući „Studentsku“ možete se prošetati Novim Sadom. Od Telepa, preko Bulevara do Limana i Grbavice sve do centra. Usput možete svratiti na piće u neku od lokalnih kafana, nabasati...
Постави коментар
Прикажи све

Uzvišenost opere, snaga rokenrola

            Nije li opera jedan od najprefinjenijih i najzahtevnijih umetničkih oblika? A opet, nije li rok jedan od najsnažnijih i najenergičnijih muzičkih pravaca? Šta se može izroditi iz ljubavi ova dva strastvena ljubavnika? Odgovor je “Rok Opera” – neponovljivo iskustvo koje nam pružaju solisti, Hor i Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i Novosadski Big Bend. U glamuroznom i zanosnom nastupu ovih muzičkih virtuoza, u nesvakidašnjem i pompeznom aranžmanu, svoje mesto na repertoaru zauzimaju neki od najvećih hitova rokenrola. Rock Opera. Izvor:  Rock Opera             Lepota ovog začudnog spoja, sklad u disharmoniji, može se videti u nastupu graciozne Maje Andrić i energičnog Zorana Šandorova. Kraljica noći iz Mocartove “Čarobne frule” našla je svoje mesto uz visko-naponski rok AC/DC. Uzvišena izvedba klasične arije ničim ne nagoveštava eksploziju sirove...
Постави коментар
Прикажи све