Uz sve nepresušne izvore mašte i mitologije, čovek je ipak biće sposobno da proizvede najstrašnije zaplete i najsurovije priče. Ne postoji monstrum mraka, ludi naučnik, ili vanzemaljsko stvorenje sposobno za toliku okrutnost. Iz različitih razloga ljudska bića su neke od svojih najsurovijih postupaka ugradili u kulturološku matricu oko sebe, dajući im legitimitet i opravdanje. Progresivna strana ljudskog duha nadilazi takve kulturološke elemente, čineći od njih zastarele i regresivne forme oblika ponašanja. Ali, gotovo nikada ne uspevajući da ih u potpunosti ukloni. Duboko ukorenjeni u matricu, takvi oblici ostaju da žive na njenom dnu – dakle u temeljima. Susreti ljudi čija je svest formirana u progresinom duhu i regresivnih kulturoloških formi kao rezultat obično imaju horor.
Barem dve priče iz zbirke „Besan 3“ govore o tome. „Strigoj“ Snežane Kanački i „Dan Svinje“ Milana Kovačevića. Ono što dodatno povezuje obe priče jeste užas koji može proisteći iz krutih normi strogo patrijarhalnih kulturoloških obrazaca.
Iako naslov priče Snežane Kanački, pa čak i tematska veza sa Rumunijom, ukazuju na vampirizam, u pitanju je nešto mnogo strašnije. Mnogo realnije. U najkraćim crtama, priča govori o položaju i psihičkom stanju žene u dva vremenski i kulturološki različita okvira. U starijem sloju priče prisustvujemo snažnom i direktnom udarcu patrijarhalnog društvenog obrazca na ženu. Slično možemo videti u drugom vremenskom sloju priče. Samo što udarac patrijarhalnog obrazca nije direktan, nego potiče iz prošlosti, još iz prethodnog sloja priče. Zbog toga taj udarac nije niti manje snažan, niti manje bolan. Izuzetno emotivno, surovo. Dva prikazana nam lika, Milena i njena prabaka Angelina, bivaju pred našim očima psihički, emotivno i fizički urušeni i uništeni.
Umetnički
najuspešniji deo priče je možda onaj o prabaki Angelini. Tačnije završni deo
pripovesti o njoj. Smešten na obali ledenog rukavca sa smrtonosnom vodom,
protagonistom koji je emotivno i psihički uništena mlada devojka, i kletvom
koja ispunjava taj sablasni prostor, ovi delovi odišu najjezivijim i
najmorbidnijim štimungom Sturm und Drang-a.
 |
| Besan 3 |
Ako je u prethodnoj priči obrađen destruktivni odnos patrijarhalnog obrazca prema ženi, u priči „Dan svinje“ Milana Kovačevića nam je pokazano da taj obrazac ima isti odnos i prema muškarcima. U osnovi, ovo je priča o inicijaciji. Od najranijih kultura do danas, obred inicijacije, u nekom od svojih oblika, nije prestao da postoji. Ti obredi, u zavisnosti od vremena i kulture, variraju od brutalnih, do semantičkio zamagljenih, neprepoznatljivih. Patrijarhalnom okviru neophodan je dokaz da je pojedinac sposoban da funkcioniše unutuar okvira i da ga održava. Slično kao i u prethodnoj priči, obredi iz prošlosti postaju zastareli napretkom civilizacije, te se pojavljuju nove forme ponašanja. Protagonista priče, dečak po imenu Dimitrije teži da zadovolji, za njega ekstremne, zahteve predstavnika patrijarhalnog sistema, svog oca Radeta i kuma Stojana. Taj sudar, oličen u obredu inicijacije, osnovna je tema priče.
Ideja je interesantna, nesvakidašnja i zanimljivo
realizovana. Pre samog početka razvoja događaja autor na prvih nekoliko
stranica, gotovo u dramaturškom maniru, postavlja pozornicu. I to ne samo fizičku
pozornicu na kojoj se radnja odvija, nego i idejnu. Sama pozornica nas uvodi u
okrutni svet priče i tera na dalje čitanje. Kada radnja počne da se razvija, događaji
se dešavaju u poznatom nam okruženju, i tragična propast likova, iako
očekivana, dolazi sa notom užasa i straha.
Autori
obe priče čine duboke rezove, kako u kulturološkom okruženju svojih likova,
tako i u njihovoj psihi. Ono što dolazi iz tih rezova jeste esencija čistog
horora.
Još tekstova o pričama iz zbirke "Besan 3" možete pročitati ovde: Besan 3. Užasi telesnosti.
Коментари
Постави коментар