Horor kao žanr u svojoj osnovi teži izazivanju straha. Kao telesna bića ljudska vrsta je razvila strah od fizičkog bola, i svakog povređivanja tela. U zbirci „Besan 3“ grupe autora nalaze se dve priče u kojima do izražaja dolazi taj telesni aspekt horora. To su „Teško meni sa tobom“ dr Marjana Urekara i „Sipa“ Milana Simića. Iako različite u gotovo svim aspektima, od ideje, kostrukcije same priče, žanrovskih odrednica i stila, obe priče su u velikoj meri usmerene ka prikazivanju telesnih patnji.
Priča „Teško meni sa tobom“ dr Marjana Urekara odiše jednim faktografskim stilom. To je priča o telesnoj kazni. Opisujući jedan slučaj mučenja u engleskom Jorku, autor putem različitih digresija daje čitav katalog naprava i metoda za mučenje ljudskog tela koje su u istoriji bile u upotrebi. Presovanje, gvozdeni tron, Judina ljuljaška, čupač bradavica... Da nabrojimo samo neke od pomenutih. Sakaćenje tela, načini produžavanja agonije i patnje, telesne tečnosti i iznutrice, sve je to našlo svoje mesto u ovoj priči. I to na vrlo efektivan način. Čitajući priču lako možete steći utisak da čitate neki od istorijskih izvora kojim se koristio Fuko za „Nadzirati i kažnjavati“ ili Žan Delimo za „Greh i strah“. Priča na to i računa.
Efekat straha i užasa ne proizilazi toliko iz samih scena mučenja, nego iz činjenice da su takva mučenja zaista postojala. I bila sprovođena od strane ljudi. Običnih ljudi, ne monstruma i sociopata. Priča postavlja pitanja koja su se postavljala i nakon holokausta u Drugom svetskom ratu. To su etička pitanja odnosa dželata prema žrtvi i samom krvničkom aktu. Sposobnost ljudi da, bez zla u sebi, počine najsurovije zločine (ili da ne reaguju na njih), jeste istinski horor ove priče.
Sama priča je ispričana veoma koncizno i jasno. Prekidanje osnovnog toka priče ne remeti razvoj radnje, sve digresije ispunjavaju svoju funkciju. Nakon prisustvovanja jednom činu mučenja u osnovnom narativu, dobijamo prizor ili opis nekog drugog mučenja, nakon kojeg se dešava još jedan akt u osnovnom narativu. Takav pristup u vođenju priče je efikasan. Svaka digresija povećava osećaj mučnine i užasa koji se prenosi na primarni tok radnje, i tako do samog kraja.
 |
| Besan 3 |
Sa druge strane priča „Sipa“ Milana Simića nema pretenzija ka faktografiji. Ona je fikcija. Žanrovski između trilera i horora. Triler koji je nabujao do horora. Sam narativ pripada trileru, detektivskoj prozi. U pitanju je priča o Ani, detektivki koja traga za serijskim ubicom.
Još uvek aktuelna pomama za trilerom u književnosti je dovela žanr do granica iscrpljenosti. Kreativna rešenja za zaplet su gotovo nemoguća, tako da je sve ostalo u tome KAKO je zaplet prenesen u priču. „Sipa“ nema orginalan zaplet, ali je on veoma dobro ispričan. Priča je glatka, čitljiva, i veoma zanimljiva. Posebno je interesantno način na koji se prepliću horor i triler u ovom delu.
U delovima u kojima pratimo detektvku Anu prisutni su svi elementi trilera, stilski, narativni, ton, leksika, okruženje. Sve je triler. U delovima u kojim pratimo ubicu svi ti elementi prelaze u žanr horora. Žanrovske promene su vrlo lepo raspoređene i veoma pozitivno utiču na dinamiku priče i zanimljivost.
A ubica je veoma upečatljiv. Surov i krvoločan. Mučenje koje sprovodi nad svojim žrtvama je šokantno, teskobno i brutalno. Opisi su jezivi i zastrašujući. Sama filozofija naošenja bola u ovoj priči ima iste korene kao i priča „Teško meni sa tobom“. „Telo je samo odvratna kožna vreća napunjena telom i kostima koji plivaju u krvi. U suštini čovek se ništa ne razlikuje od gulaša. Sve je isto. Isti je smrad. Isti su sastojci“. To je srednjovekovna hrišćanska filozofija odbojnosti prema telesnom.
Ipak najzanimljivija je završnica priče. Iako završnica, deluje kao otvaranje. Bez velikih iznenađenja saznajemo ko je ubica. Fokus je na njemu, vidimo ga u celosti, u punom sjaju (ako je se tako može izraziti o manijakalnom ubici). Otvaranje priče o liku dostojnom velikih ubica iz slešera. Nezaustavljivom, izopačenom, i morbidno privlačnom.
Još tekstova o pričama iz zbirke "Besan 3" možete pročitati ovde: Besan 3. Kulturološki užasi.
Коментари
Постави коментар